KO IMA PRAVO NA NOVU NOVČANU POMOĆ? Jedna velika grupa radnika neće dobiti ni dinar, a evo šta još treba da znate o novoj finansijskoj injekciji

Poslušajte vest preko audio fajla

Neće svi radnici koji primaju platu imati pravo na novu ekonomsku pomoć i novi minimalac koji bi ukupno mogao da iznosi i do 48.000 dinara po zaposlenom. Kao i u ranijim paketima državne podrške, poslodavci će moći da računaju na direktnu novčanu pomoć samo za prijavljene radnike.

Ono što je do sada poznato jeste da bi u novoj rundi podrške država firmama mogla da isplati dva ili tri puta po pola minimalca, što bi bilo do 48.000 dinara. Kako je najavljeno, bila bi to injekcija za sve kompanije, a zaposleni u najugroženijim sektorima mogli bi da računaju i na jednu isplatu više, odnosno na dodatnih 16.000 dinara.

Prema informacijama “Blic Biznisa” konačna odluka trebalo bi da bude poznata narednih dana. U Nemanjinoj 11 intenzivno se razgovara o detaljima novog paketa pomoći a koji bi trebalo da bude donet do Sretenja, 15. februara.


Foto: Profimedia

Prvo i najvažnije pravilo, kao i u prethodnim paketima mera, trebalo bi da bude da na minimalac imaju pravo samo radnici koji su prijavljeni, u prevodu oni koji ne rade na crno. A broj radnika koji rade na crno je značajan. Istina jeste i da broj neprijavljenih radnika pada, ali i da je dalje postoji i to najviše u sledećim sektorima – trgovini, građevinarstvu, ugostiteljstvu, proizvodnji tekstila, kože i obuće, proizvodnji prehrambenih proizvoda, delatnostima smeštaja i ishrane.

Pravo na minimalac ne bi imala lica angažovana po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, kao ni ostala lica koja su angažovana van radnog odnosa. U ovoj grupi najčešće su sezonci, radnici po ugovoru o delu…

Tako bi minimalac bio uplaćen onima koji su imali ugovor o radu, ugovor na određeno ili na neodređeno vreme. Pritom su na isti način tretirani zaposleni sa punim radnim vremenom, odnosno nepunim radnim vremenom, bez obzira da li je reč o zaposlenom na određeno ili neodređeno.

Takođe, preduzetnik koji istovremeno ima status zaposlenog, a penzioner je, ne bi imao pravo na minimalac. Pravo na ovakvu direktnu pomoć države ni u ranijim paketima nisu imale ni trudnice i porodilje kojima celu zaradu isplaćuje država.

Što se tiče datuma osnivanja firme koja bi imala pravo na pomoć on bi, uredbom vlade, bio naknadno definisan. U prvom paketu mera, podsetimo, uslov je bio da je firma osnovana do 15. marta, a u drugom da je osnovana do 20. jula.

Jedan od glavnih uslova za dobijanje državne pomoći u prvom i drugom paketu mera bio je da firme u roku od tri meseca nakon poslednjeg isplaćenog minimalca ne smeju da otpuste više od 10 odsto radnika.

Poznavaoci tvrde da je logično očekivati takav kriterijum i ovog puta, jer je jedan od glavnih ciljeva državne pomoći upravo očuvanje zaposlenosti i radnih mesta.

“Sektori koji su najteže pogođeni krizom su ugostiteljstvo, hotelijerstvo, turizam, putnički saobraćaj, koji da se sutra normalizuje situacija ne mogu preko noći da se oporave. To je izuzetno važan korak. Država je pokazala da može i da hoće da sačuva ono što je najbitnije, a to su radna mesta. Ljudi treba sutra kada se ovo završi i kada se budemo statbilizovali da budu spremni da rade”, rekao je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Podsetimo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će do Sretenja (15. februara) biti donet dodatni paket pomoći privredi. Kako je rekao, to neće biti izdašna pomoć kao prvi paket, ali će biti nova injekcija za kompanije, privredu, preduzetnike, mala, srednja, pa i velika preduzeća, što je, kaže, 1.052.000 ljudi koji su obuhvaćeni tim sistemom.

Vučić je precizirao će to najverovatnije biti pomoć u vidu isplate dva ili tri puta po pola minimalca, što je, kaže, ogromna pomoć i podrška.